NUTRITIVNA GUSTINA

 

NUTRITIVNA GUSTINA

 

Kada pravimo razliku da li je nešto zdravo ili ne, moramo uzeti u obzir nešto što se naziva “nutritivna gustina”. Što više hranljivih (nutritivnih) materija ima, to se hrana bolje kotira po ovom kriterijumu. Možete pretpostaviti da se na dnu ove lestvice nalaze mesne prerađevine, fast food, slatkiši i grickalice. Da bismo bili što zdraviji ove namirnice ne bi trebale da čine osnovu naše ishrane nego ishranu treba da formiramo na osnovu namirnica koje se visoko kotiraju. Koje su to namirnice koje se nalaze na samom vrhu?

 

 

Ovde ćemo „vrh“ prikazati kao deo (polje) koordinatnog sistema. Na horizontalnoj osi su namirnice podeljene (klasifikovane) prema količini nutritivnih materija po gramu namirnice, dok su na vertikalnoj osi iste namirnice podeljene prema tome koliko kalorija po gramu sadrže. Na osnovu ove raspodele moguće je definisati četiri različita polja kvaliteta hrane kao na slici iznad, gde boje polja predstavljaju njihovu poziciju na lestvici (od crvenog ka zelenom). Uzmimo kao primer potočarku koja je veoma nutritivno bogata (sadrži obilje hranljivij materija po gramu) ali je jako siromašna kalorijski i ona se nalazi u donjem desnom ćošku. Drugi primer bi bio losos ili džigerica koji su nutritivno bogati ali imaju i kalorija više od potočarke što bi ih stavilo u viši desni ćošak. Svima je jasno da se na levoj strani nalaze namirncie poput šećera, krema i ostalih namirnica sa početka teksta koje trebaju biti najmanje zastupljene u našoj ishrani. Najjednostavniji “trik” koji možemo koristiti da izbegnemo hranu sa leve strane je da jedemo sve što je u prirodnom obliku, što nema etiketu roka trajanja i izgleda kao u prirodi.